Zabavne i neverovatne činjenice o lekovima kroz istoriju

Danas kada u apoteci uzmemo lek, obično očekujemo da on bude bezbedan, ispitan i efikasan. Ali… da smo živeli pre 100 ili 200 godina, možda bismo na recept dobili heroin za kašalj, kokain za umor, ili radijum za mladost. Da, dobro ste pročitali!

Uživajte u ovim bizarno-zabavnim činjenicama koje pokazuju da istorija lekova nije ništa manje zanimljiva od trilera!

Koka-kola je nekad sadržala kokain

Originalni recept za Koka-kolu iz 1886. godine sadržao je ekstrakt lista koke, iz kojeg se dobija kokain. U to vreme, to nije bilo ništa neuobičajeno – kokain se smatrao stimulansom koji „bistri um i poboljšava koncentraciju“. Dr John Pemberton, farmaceut koji je osmislio recept, reklamirao je piće kao tonik za umor i glavobolju.

Kokain je izbačen iz recepta tek 1929. godine – kada su lekari i zakonodavci shvatili da ima ozbiljan potencijal za zavisnost. Danas je Koka-kola bez kokaina, ali kofein je tu da nas ipak malo „pogura“.

Heroin kao lek za kašalj (i to za decu!)

Kada je Bayer krajem 19. veka lansirao heroin, reklamirali su ga kao sigurnu i nežnu alternativu morfinu – posebno za kašalj. I ne samo za odrasle, već i za decu. Bio je dostupan u sirupima i kapima, bez recepta!

Verovalo se da smiruje disajne puteve i ublažava simptome gripa i bronhitisa. Tek kasnije je postalo jasno koliko je zapravo opasan i zavistan. Danas se koristi isključivo kao ilegalna droga – i predstavlja ozbiljan zdravstveni problem širom sveta.

Radijum kao eliksir mladosti

Početkom 20. veka, kada je otkriven radijum, ljudi su ga smatrali čudotvornim otkrićem. Dodavali su ga u vode za piće, pastu za zube, kreme za lice, pa čak i tablete za energiju. Proizvodi su nosili glamurozne nazive poput „Radithor“ i reklamirali se kao rešenja za umor, bolove, pa čak i impotenciju.

Naravno, niko tada nije znao koliko je radijacija zapravo opasna. Neki korisnici su završili sa teškim zdravstvenim posledicama, pa i smrću. Danas, radijum je strogo kontrolisana supstanca, a njegovo korišćenje u kozmetici? Ne hvala.

Zmijski otrov za reumu i bol

U viktorijansko vreme (19. vek), verovalo se da male doze zmijskog otrova mogu pomoći kod hroničnog bola, artritisa i reume. Neki su čak ubrizgavali ekstrakt otrova direktno pod kožu.

Zvuči suludo, ali istina je da se i danas proučavaju peptidi iz zmijskog otrova kao potencijalni analgetici i neurološki lekovi – ali pod strogo kontrolisanim uslovima, naravno.

Elektropojasevi protiv muških problema

U 19. veku bilo je moderno koristiti tzv. elektropojaseve – naprave koje su slale slabe strujne udare i navodno lečile sve od impotencije, slabosti, depresije pa do opadanja kose.

Reklame su tvrdile da vraćaju „muževnost“ i „vitalnost“, a prodavali su se u apotekama i katalozima. Nema naučnih dokaza da su imali bilo kakav efekat – osim placebo efekta… i možda neprijatnog peckanja.

Cigarete za astmu?

U 19. i početkom 20. veka, lekari su ponekad savetovali pacijentima da puše specijalne cigarete za astmu. One su sadržale biljne mešavine poput beladona ili lobelije, ali i duvan.

Verovalo se da dim širi disajne puteve i smanjuje napade astme. Iako su neki ljudi zaista prijavljivali olakšanje, znamo danas koliko je duvanski dim zapravo štetan za pluća – pogotovo kod astmatičara.

Egipatski „lek“ za glavobolju: krokodilski izmet

U starom Egiptu, neki narodni lekovi uključivali su korišćenje životinjskog izmeta – pa tako i krokodilskog – za lečenje glavobolja i migrena. Mešao se sa glinom i mazalo se direktno na čelo.

Dokaz da je prirodna medicina ponekad… previše prirodna.

Zaključak

Istorija lekova je puna iznenađenja – nekih genijalnih, a nekih opasno bizarnih. Ono što danas uzimamo zdravo za gotovo, prošlo je vekove eksperimenata, pokušaja i – budimo iskreni – potpunih promašaja.

Ali jedno je sigurno: iza svake tablete, kapi ili sirupa stoji priča. I ponekad je ta priča zabavnija nego što očekujemo!