Novine u terapiji depresije- upotreba psiholedičnih supstanci

Upotreba psihodeličnih supstanci u terapiji mentalnih poremećaja, uključujući depresiju, postaje sve popularnija tema u naučnim krugovima. Supstance kao što su LSD (lizerginska dietilamidna kiselina), psilocibin (aktivni sastojak u „magičnim pečurkama“) i MDMA (3,4-metilendioksi-N-metilamfetamin) istražuju se zbog njihovog potencijala u olakšavanju simptoma depresije i anksioznosti. Ovaj tekst se fokusira na mehanizam dejstva, ograničenja i moguće neželjene reakcije ovih supstanci.

---

Mehanizam dejstva Psihodelici deluju prvenstveno preko serotoninskih receptora, posebno 5-HT2A receptora, što rezultira promenama u moždanoj aktivnosti. Ove supstance izazivaju povećanu povezanost između različitih moždanih regija, što može dovesti do promenjenog stanja svesti i introspektivnih uvida. Smatra se da ovakva neuroplastičnost doprinosi razbijanju rigidnih obrazaca razmišljanja povezanih sa depresijom.

1. LSD (Dietilamid lizergične kiseline)

• Šta je to?
  LSD je sintetički psihoaktivni halucinogen koji menja percepciju, raspoloženje i način razmišljanja. Prvobitno je razvijen 1938. godine, a kasnije je postao poznat po svojoj upotrebi u psihodeličnim iskustvima.
• Terapijska primena:
  Nedavno je FDA označila lek pod nazivom MM120, koji sadrži LSD, kao „revolucionarnu terapiju” za generalizovani anksiozni poremećaj (GAD), nakon ohrabrujućih rezultata kliničkih ispitivanja. Ovaj status ubrzava proces kliničkog ispitivanja i potencijalnog odobravanja za upotrebu u terapiji.
• Mehanizam dejstva:
  LSD deluje prvenstveno na serotoninske receptore (5-HT2A), što dovodi do promena u percepciji, emocionalnim stanjima i kognitivnim procesima. Smatra se da ove promene pomažu pacijentima da preoblikuju negativne obrasce mišljenja, što može smanjiti simptome anksioznosti.

---

2. Psilocibin

• Šta je to?
  Psilocibin je prirodni halucinogen koji se nalazi u određenim vrstama gljiva poznatim kao „magične gljive”.
• Terapijska primena:
  FDA je označila psilocibin kao „revolucionarnu terapiju” za depresiju otpornu na lečenje, jer su klinička ispitivanja pokazala značajno poboljšanje simptoma kod pacijenata koji ne reaguju na standardne antidepresive.
• Mehanizam dejstva:
  Psilocibin takođe deluje na 5-HT2A receptore u mozgu, što dovodi do promena u moždanoj aktivnosti i povećane povezanosti između različitih moždanih regija. Ove promene pomažu pacijentima da steknu nove perspektive i preoblikuju negativne obrasce mišljenja, što doprinosi smanjenju depresivnih simptoma.

---

3. MDMA (Ekstazi)

• Šta je to?
  MDMA je sintetička supstanca sa stimulativnim i halucinogenim svojstvima. Prvobitno je razvijen kao lek za mršavljenje, ali je kasnije postao popularan kao „rekreativna droga” poznata pod nazivom ekstazi.
• Terapijska primena:
  FDA je označila MDMA kao „revolucionarnu terapiju” za posttraumatski stresni poremećaj (PTSP). Klinička ispitivanja pokazuju da MDMA može pomoći pacijentima da se emocionalno procesiraju i prevaziđu traumatična iskustva tokom psihoterapije.
• Mehanizam dejstva:
  MDMA pojačava oslobađanje serotonina, dopamina i noradrenalina, što poboljšava raspoloženje, smanjuje strah i povećava emocionalnu povezanost sa terapeutom. Ovi efekti olakšavaju procesiranje traumatičnih sećanja i smanjuju simptome PTSP-a.

---

Neželjene reakcije

Iako ove supstance pokazuju obećavajuće rezultate, važno je napomenuti da su još uvek u fazi kliničkih ispitivanja i nisu široko dostupne. Potencijalne neželjene reakcije uključuju:

• LSD: Anksioznost, konfuzija, halucinacije, povišen krvni pritisak.
• Psilocibin: Mučnina, vrtoglavica, anksioznost, potencijalna psihotična epizoda kod osetljivih osoba.
• MDMA: Povišen krvni pritisak, povećana telesna temperatura, iscrpljenost, promena raspoloženja, mogućnost zavisnosti.

---

Ograničenja i izazovi

Iako su rezultati preliminarnih studija obećavajući, još uvek postoje značajna ograničenja u upotrebi psihodelika u terapiji depresije. Prvo, većina istraživanja se sprovodi u strogo kontrolisanim kliničkim uslovima pod nadzorom obučenih terapeuta. Efikasnost i bezbednost ovih tretmana van kliničkih uslova još uvek nije dovoljno istražena.

Drugo, zakonska regulativa i stigma vezana za upotrebu ovih supstanci predstavljaju prepreke daljem istraživanju i potencijalnom usvajanju u standardnoj medicinskoj praksi. Takođe, postoji zabrinutost zbog mogućeg razvoja zavisnosti ili zloupotrebe.

---

Reference

Za dodatne informacije i naučne studije o ovoj temi, preporučuju se sledeće publikacije:

1. Carhart-Harris, R. L., & Goodwin, G. M. (2017). The Therapeutic Potential of Psychedelic Drugs: Past, Present, and Future. Neuropsychopharmacology, 42(11), 2105-2113. doi:10.1038/npp.2017.84
2. Nichols, D. E. (2016). Psychedelics. Pharmacological Reviews, 68(2), 264-355. doi:10.1124/pr.115.011478
3. Griffiths, R. R., Johnson, M. W., Carducci, M. A., et al. (2016). Psilocybin produces substantial and sustained decreases in depression and anxiety in patients with life-threatening cancer: A randomized double-blind trial. Journal of Psychopharmacology, 30(12), 1181-1197. doi:10.1177/0269881116675513
4. Mithoefer, M. C., Grob, C. S., & Brewerton, T. D. (2016). Novel psychopharmacological therapies for psychiatric disorders: Psilocybin and MDMA. The Lancet Psychiatry, 3(5), 481-488. doi:10.1016/S2215-0366(15)00576-3
5. Nutt, D., Erritzoe, D., & Carhart-Harris, R. (2020). Psychedelic Psychiatry’s Brave New World. Cell, 181(1), 24-28. doi:10.1016/j.cell.2020.03.020