Savremeno doba, brza hrana, stres nose sa sobom odredjene rizike za zdravlje. Tako da se sve više susrećemo sa bolestima poput insulinske rezistencije. Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije tela postaju manje osetljive na delovanje insulina, hormona koji omogućava glukozi (šećeru) da uđe u ćelije i bude iskorišćena kao energija. U zdravom metabolizmu, insulin pomaže u snižavanju nivoa šećera u krvi, održavajući stabilnu energiju u telu. Međutim, kada dođe do insulinske rezistencije, ćelije ne reaguju adekvatno, što prisiljava pankreas da proizvodi više insulina kako bi održao normalan nivo šećera.
Vremenom, ovaj poremećaj može dovesti do visokih nivoa šećera u krvi, što povećava rizik od dijabetesa tipa 2. Metformin je često prvi lek koji se koristi za lečenje insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2. On deluje tako što smanjuje proizvodnju glukoze u jetri i poboljšava osetljivost ćelija na insulin, čime pomaže u boljoj kontroli šećera u krvi i smanjuje rizik od komplikacija povezanih sa dijabetesom. U daljem tekstu pripremili smo za Vas neke od mitova i istina o ovom leku.
Mitovi o metforminu:
Metformin je opasan lek.
Istina: Metformin je zapravo jedan od najsigurnijih i najefikasnijih lekova za lečenje dijabetesa tipa 2. Iako, kao i svi lekovi, može izazvati nuspojave, one su obično blage i lako kontrolisane, poput gastrointestinalnih tegoba (mučnina, dijareja). Ozbiljne nuspojave su retke.
Metformin izaziva hipoglikemiju (nizak šećer u krvi).
Istina: Za razliku od mnogih drugih lekova za dijabetes, metformin ne izaziva hipoglikemiju sam po sebi, jer ne podstiče direktno proizvodnju insulina. On poboljšava osetljivost tela na insulin i smanjuje proizvodnju glukoze u jetri.
Metformin je samo za osobe sa dijabetesom.
Istina: Iako se prvenstveno koristi za dijabetes tipa 2, metformin se ponekad koristi i kod drugih stanja, kao što su policistični jajnici (PCOS) ili prevencija dijabetesa kod osoba sa visokim rizikom. Njegov pozitivan efekat na osetljivost insulina čini ga korisnim i u nekim slučajevima van dijabetesa.
Metformin oštećuje bubrege.
Istina: Metformin ne oštećuje bubrege direktno, ali se ne preporučuje kod osoba sa teškim oboljenjem bubrega, jer može povećati rizik od retke ali ozbiljne nuspojave, laktatne acidoze. Međutim, kod ljudi sa blagim ili umerenim bubrežnim problemima, lek se može koristiti uz oprez i praćenje funkcije bubrega.
Metformin uzrokuje gubitak težine.
Istina: Metformin može pomoći u održavanju ili blagom gubitku težine kod nekih osoba, to su pretežno osobe koje prevsahodno imaju poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, ali to nije primarna funkcija leka. Njegov glavni cilj je kontrola nivoa šećera u krvi, a efekti na težinu su često minimalni.
Metformin treba prekinuti kad se nivo šećera u krvi normalizuje.
Istina: Metformin pomaže u dugoročnoj kontroli šećera u krvi. Iako može normalizovati nivo šećera, prekid uzimanja bez konsultacije sa lekarom može dovesti do pogoršanja dijabetesa. Terapija često treba biti kontinuirana.
Istine o metforminu:
Smanjuje proizvodnju glukoze u jetri.
Metformin deluje tako što smanjuje količinu glukoze koju jetra proizvodi, što pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi.
Poboljšava osetljivost na insulin.
Jedna od glavnih prednosti metformina je poboljšanje osetljivosti ćelija na insulin, što omogućava bolju upotrebu glukoze u telu.
Pomaže u smanjenju rizika od srčanih bolesti.
Studije su pokazale da metformin može smanjiti rizik od srčanih komplikacija kod osoba sa dijabetesom, što ga čini korisnim ne samo za kontrolu šećera u krvi, već i za zaštitu srca.
Autor:
Mag. farm. Maja Šegrt
