Carl Wilhelm Scheele – Apotekar koji je otkrivao elemente u slobodno vreme
Zamisli da radiš u apoteci, važeš praškove, prodaješ čajeve i savetuješ pacijente, a kad ti se ukaže malo slobodnog vremena – otkriješ kiseonik. I to pre svih.
Ne, ne izmišljam. To je zapravo bio život Carla Wilhelma Scheelea, skromnog apotekara iz 18. veka, koji je iz svoje male laboratorije pomerio granice hemije – bez titula, bez slave i bez fensi opreme.
Od šegrta do naučnika – bez fakulteta
Scheele je rođen 1742. godine u Stralsundu, današnjoj Nemačkoj. Nije išao na velike univerzitete, nije nosio akademsku kapu niti držao predavanja na katedri. Umesto toga, kao dečak je poslat da uči zanat u apoteci – i tu se zaljubio u hemiju.
Dok su drugi šegrti učili kako se pakuje mast, Scheele je krišom isprobavao destilacije, pisao formule i eksperimentisao sa supstancama koje bi većinu nas naterale da pozovemo inspekciju.
Otkrio kiseonik. Bukvalno.
Da, dobro si pročitao. Scheele je zapravo otkrio kiseonik pre poznatijeg Josepha Priestley-ja.
Zagrevajući određene hemikalije, primetio je gas koji „podstiče gorenje“ – što mi danas zovemo O₂. Međutim, kako nije odmah objavio otkriće, „kredit“ je otišao drugome. Šteta? Da. Nepravda? Apsolutno.
Ali Scheele nije stao tu.
Kao da mu kiseonik nije bio dovoljan, u svom „slobodnom vremenu“ otkrio je još i:
- Hlor
- Glicerol (glicerin)
- Mnoge organske kiseline (limunska, mlečna, oksalna…)
- Elementarne principe u biljkama i lekovima
I sve to iz male laboratorije iza apotekarskog pulta. Bez timova, bez grantova, bez „peer review“ drame.
Naučna elita? Ne baš.
Iako je zaslužio počasne titule, članstva i bista na svakom hemijskom fakultetu, Scheele nikada nije postao član Švedske kraljevske akademije nauka. Zašto? Pa, jednostavno – bio je apotekar. A tada, to nije bilo dovoljno „elitno“.
No, on se nije žalio. Niti je jurio priznanja. Jurio je znanje. I to ga je vodilo dalje nego mnoge akademike.
Naučnik starog kova (doslovno)
Scheele je radio sa toksičnim gasovima, isparavanjima i kiselinama – bez rukavica, bez maske, bez fume hood-a. Naučnici tog vremena su doslovno rizikovali život svakim eksperimentom.
I, nažalost, to ga je verovatno i koštalo. Umro je mlad – ali iza njega je ostalo znanje koje i danas koristimo.
Ako si ikada pomislio da „mali ljudi“ ne mogu da promene svet – seti se Carla Scheelea.
Nije nosio beli mantil, nije predavao na Harvardu, nije imao Nobelovu nagradu. Ali je iz apoteke stvorio otkrića koja su temelj moderne hemije i farmacije.
Dakle, sledeći put kad budeš u apoteci, seti se da iza tog pulta možda stoji novi Scheele – ili bar neko ko nosi istu iskru radoznalosti.